aluminijumske fasade
Fasada . je lice svakog građevinskog objekta. Reč fasada i potiče od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice građevine može da bude privlačno, postojeće može da se doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem građevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom obliku, tako i po načinu izrade. Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Cilj je da se privuče pažnja posmatrača – kupca. Dobro dizajnirana fasada preporučuje zanimljiv enterijer i istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehničkih karakteristika.
Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima: ekstremnim temperaturama, kiši, snegu, vetru. Lepa fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom.
Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih karakteristika: vrste izolacije, kvaliteta materijala u kome je izvedena, načina postavljanja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa materijalna sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja moguća toplotna izolacija. Visoki troškovi grejanja, globalno zagrevanje i zaštita čovekove okoline nametnuli su donošenje strogih zakona i propisa za različite sisteme toplotne izolacije stambenih i poslovnih objekata.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg čelika, kamena i granitne keramike, već imaju dugu tradiciju, i danas predstavljaju standardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za poslednjih desetak godina u Beogradu je realizovan velik broj modernih fasadnih konstrukcija koje predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima. Danas se koriste različite vrste fasada, a osnovna podela je prema tipu sistema same fasade, koji može da bude izrađena od teških ili lakih elemenata obloge. U osnovne podele fasada spada i ona prema materijalu od kog je napravljena, pa tako razlikujemo: stiropor fasade, drvene, staklene, aluminijumske fasade i fasade od teških elemenata obloge, kamena, opeke i keramičkih ploča.
Tipovi aluminijumskih fasada i osnovne karakteristike materijala
Aluminijumske staklene fasade spadaju u fasade izvedene od lakih elemenata obloge i dele se na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju takozvane aluminijumske strukturalne fasade pomoću kojih se dobija jednoobrazna staklena površina i gotovo isključivo su rezervisane za nebodere. Drugi tip su aluminijumske polustrukturalne fasade. Njima takođe dominira staklo, no više ili manje je vidljiva i aluminijumska noseća konstrukcija fasade, tj. vertikale i horizontale. Kod ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba termo izolacionog stakla koje sadrži reflektujuće ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo izloženo direktnom delovanju sunčevih zraka, preporučujemo termo izolaciono staklo Clima Guard Solar punjeno Argonom koje je otporno na zagrevanje. Termo most aluminijumskih profila takođe prekidamo radi povećanja toplotne izolacije objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo zbog komplikovanih spojeva i visoke cene ugrađenih materijala, međutim, znatne uštede se ostvaruju u toku korišćenja objekta jer se neuporedivo manje energije troši na grejanje i hlađenje. Klasična staklena fasada se formira od horizontalnih i vertikalnih nosećih aluminijumskih profila koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne i/ili oko donje horizontalne ose.
Prednosti su dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jednostavno održavanje. Nedostatak ovog rešenja je spoljašnja vizuelna razlika pokretnih od fiksnih delova, ali upravo ovaj detalj može se iskoristiti prilikom dizajniranja fasade. Pri projektovanju staklenih fasada tendencija je da aluminijumski profili budu što manje vidljivi, a staklene površine što veće. Zato se elementi noseće konstrukcije zida zavese skrivaju iza stakla. Budući da se ne dobija garancija trajnosti lepka, posledica je ređa primena struturalnih fasada, a češća polustrukturalnih, gde postoje aluminijumski držači stakla koji su vidljivi na fasadi u minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vrši isključivo oko gornje horizontalne osovine prema spolja. Ove fasade su deo objekata velikih poslovnih i tržnih centara i uglavnom su sinonim za savremenu urbanu zonu.
Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje. Kako zid zavesa predstavlja spoljašnji omotač zgrade, ona mora da zadovolji određene uslove zaštite unutrašnjeg prostora:
. zaštitu od atmosferskih uticaja
. toplotnu zaštitu (ugodan boravak tokom cele godine)
. zvučnu zaštitu
. regulisanje uticaja sunčevih zraka (osvetljenje i osunčanost prostora)
. zaptivanje
. otpornost na vatru
ALUMIL M50 Standard . kompletan fasadni sistem visoke energetske efikasnosti sa sledećim karakteristikama:
. širinom vertikalnih i horizontalnih nosača od 50 mm
. visokom toplotnom izolacijom do Uf=1,0 W/m2K
. raznovrsnim profilima stubova za velike vrednosti pritisnog opterećenja, uz mogućnost primene ojačanja čeličnim standardnim
profilima
. varijetetom dizajnerskih rešenja primenjenih na vidne poklopne profile
. verzijom strukturalnog zastakljenja, bez vidnih poklopnih profila, uz korišćenje istog profila za vertikalne i horizontalne nosače
. opcijom različitih vrsta otvaranja primenjenih na zid zavese (paraleleno u polje, otklonom u polje sa gornjim vešanjem, unutrašnje
okretno nagibno, okretno nagibno sa skrivenim krilom)
. Wk III klasom protiv-provalne zaštite
. FB6 klasom anti-balističke zaštite
. El 30 klasom protiv-požarne zaštite
. izuzetnom zvučnom izolacijom uz dodatak P50
. rešenjem za sve oblike površina (nagnute, poligonalne)
. posebnim nosačima lamela iz sistema za spoljnu solarnu zaštitu
. bilo kojim ulaznim vratima iz serije S 60
. aluminijumska polustrukturalna fasada . aluminijumska strukturalna fasada
ALUMIL M50 Structural . osnovna razlika izmedju M50 Structural i M50 Standard sa vidnim poklopnim profilima je u izgledu spoljne površine. M50 Structural karakteriše odsustvo aluminijumskih profila tako stvarajući kontinualnost staklene površine fasade.
Tehničke karakteristike ALUMIL M50
. spoljna vidna širina 50 mm
. dubina stuba 50 - 175 mm
. dubina prečke 50 - 175 mm
. zastakljivanje - pritisno pomoću EPDM zaptivki
. debljina stakla 24 - 42 mm
. max moment inercije stuba lx=433 ly=46 cm4
. max moment inercije prečke lx=433 ly=46 cm4
. max moment inercije stuba sa ojačanjem lx=506 ly=43 cm4
. šeme otvaranja - fiksno, otklonom u polje sa gornjim vešanjem, paraleleno u polje, unutrašnje na šarkama
Spoljni izgled ALUMIL M50
. sa horizontalnim i vertikalnim poklopnim profilima (standard)
. sa horizontalnim poklopnim profilima (linerno-horizontalna)
. sa vertikalno poklopnim profilima (linerno-vertikalna)
. structural
Ventilisane aluminijumske fasade ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro obavezni način oblaganja, najčešće poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naročito leti, čime se stvara visok stepen uštede energije. Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljna obloga od lakih ili teških elemenata.
. alubond fasade . izrađuju se od aluminijumskih profila kao podkonsturkcija fasade i aluminijumskih kompozitnih panela, alubonda, debljine 3-5 mm kao obloga fasade. Funkcija alubond panela je da pružaju estetski izgled i zatvaraju vazdušni prostor. Vazduh je odličan izolator, te vazdušni prostor daje potreban nivo otpora prolasku topline. Ukoliko su zahtevi za termo izolacijom visoki može se postaviti dodatna izolacija ispod alubond panela u vidu kamene ili staklene mineralne vune.
Alubond paneli se oblikuju tako da se preklope bočne strane za 3 cm i time se stvaraju kasete sa vazdušnim prostorom, koje se pričvršćuju ugaonicima na aluminijumske nosače fasade.
Nosiva aluminijumska podkonstrukcija se pričvršćuje na postojeći betonski zid i nosi sva opterećenja sa alubond panela na zid. Alubond paneli mogu biti tanki pošto njihova funkcija nije termoizolacija nego prenošenje spoljnih opterećenja. Visok kvalitet alubonda osigurava dug vek i atraktivan izgled objekta sa velikom mogućnošću oblikovanja.
Osnovnu strukturu alubonda čine obostrano postavljeni aluminijumski limovi sa polietilenskim (PE) jezgrom koji su integrisani u sendvič panel procesom kontinuirane ko-ekstruzije. Ovaj materijal je jedini te vrste koji je sačinjen od maksimalnih osam slojeva, što ga ubraja u najkompaktnije u grupi kompozita uopšte. Postojanost limova obezbeđena je vrhunskim kvalitetom koji garantuje prozvođač, firma ALCAN, druga po veličini svetska korporacija za proizvodnju aluminijuma. Spoljna strana panela zaštićena je PVDF Kynar 500 flourkarbon filmom koji poseduje izvanrednu otpornost na atmosferske uticaje i UV zračenja. Alubond je do sada pronašao široku primenu u oblaganju fasada gde su zahtevi za postojanim, otpornim i lako obradivim materijalom najizraženiji. Ova vrsta kompozitnih panela je naročito laka, ali ujedno i veoma kruta, idealno ravne površine, sa najrazličitijim mogućnostima obrade.
Ipak, ovaj materijal nalazi primenu i u dizajnu enterijera poslovnih, javnih i prodajnih objekata, u izradi svih vrsta reklamnih panoa, sajamskih štandova, benzinskih pumpi, autobuskih stajališta, saobraćajne signalizacije, u nadogradnji vozila, proizvodnji mašina, itd.
Alubond paneli se izrađuju u debljinama od 1mm do 6mm. Standardne debljine koje se koriste za oblaganje fasada su 3mm i 4mm. Dimenzije tabli mogu biti različite: 1000mm, 1250mm i 1500mm u širini i od 2000mm do 5000mm u dužini. Ima ih u velikom izboru boja podeljenih u nekoliko osnovnih grupa: Metallic, Solid, Granit, Furnir i Arctic Ice od kojih su najpopularnije, ipak, različite nijanse boje Metallic Silver.
alubond ton kartaKao posebna prednost, za objekte specijalne namene, PE jezgro može biti zamenjeno posebnim vatrootpornim materijalom. Mala težina alubond panela je osnovna prednost ovog materijala u primeni u građevinarstvu. Paneli od 3mm debljine teže 4,55kg/m2, dok težina onih od 4mm iznosi svega 5,48 kg/m2. Izuzetna krutost i čvrstoća, kao i idealna ravnost površine omogućavaju mu da zameni tradicionalne kamene i keramičke obloge fasada. Oblaganjem zidnih površina na ovaj način izbegavaju se teške i komplikovane tradicionalne fasade, a izborom Metallic boja objekti dobijaju novi, high-tech izgled. Zbog svoje male debljine alubond paneli se često primenjuju i u rekonstrukciji i pokrivanju postojećih objekata, kao i u redizajniranju enterijera. Dilatiranje materijala je malo i iznosi oko 1mm/m za temperaturnu razliku od 50°C. Ujedno je i dobar izolator zvuka i apsorber vibracija. Tabla od 4mm smanjuje buku za čak 26dB, pa se može preporučiti za zone gradnje izložene saobraćajnoj i industrijskoj buci, ali i za oblaganje mašina i delova industrijskih postrojenja. Kao najvažnija prednost alubond panela je izuzetno jednostavna i laka obrada panela. Fabrički paneli se mogu krojiti, savijati i povezivati u kasete različitih dimenzija i oblika kako bi se prilagodili zahtevima objekta. U odnosu na pločaste materijale koji su do sada imali dominantnu primenu alubond je 1,6 puta lakši od aluminijuma i čak 3,4 puta lakši od čelika. Može se obrađivati sečenjem, usecanjem žlebova, bušenjem, štancovanjem, graviranjem, lučnim savijanjem, zatim savijanjem pod uglovima uz primenu najrazličitijih alata mašinske obrade.
Podkonstrukcija na koju se vezuju paneli ili formirane kasete je aluminijumska. Sistemi ugradnje na objektu su različiti: sistem CONTINUAL, koristi se u kombinaciji sa kontinualnom i polustrukturalnom zastakljenom fasadom, gde su naglašeni spojevi alubond panela pokrivnim profilima; sistemi BOX i SLAJDER koje odlkuje jednostavnost montaže zbog primene klizača; sistem BOLT je predviđen za oblaganje manjih površina koji je karakterističan po primeni fiksnih osovinica za kačenje kaseta na podkonstrukciju; sistem GASKET je najzastupljeniji i najjednostavniji, odlikuje ga upotreba gumenih zaptivki; sistem RIVET je karakterističan zbog upotrebe vidljivih pop-nitni. Mašinska obrada je relativno jednostavna i za njenu realizaciju se mogu koristiti različiti alati od najednostavnijih cirkularnih i ubodnih testera, preko vertikalnih formatizera do vrlo komplikovanih horizontalnih CNC obradnih centara. Dobro odabran sistem i izbor ekonomičnog rastera obezbeđuju izvođaču radova laku i brzu ugradnju uz minimalne troškove na samom objektu. Kako ovaj materijal, zbog svoje strukture, omogućava krojenje kaseta najrazličitijih dimenzija, njihovo savijanje i rolovanje, projektantima se pruža velika mogućnost u oblikovanju i dizajnu objekata. (izvor za alubond panele: Tehnomarket, Pančevo, prodavac materijala).
. kamene fasade . spadaju u obloge od teških elementa, i izrađuju se od prirodnog klesanog ili rezanog kamena, kao pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih panela. Mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom.
Mokri postupak se koristi onda kada fasada nije ventilisana, i danas se uglavnom primenjuje na manjim objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesanim kamenim blokovima na klasičan način zidanja kamenom (kakav je npr. bio primenjen na zgradama Generalštaba i saveznog MUP-a u Beogradu).
Suvi postupak, koji srećemo na savremenim objektima, podrazumeva postojanje jake podkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni modularni kameni elementi. Ovaj postupak se koristi onda kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj vazduha između kamena i termoizolacije. U ovom slučaju minimalna debljina ploča je 3cm jer se kačenje ploča vrši sa strane (izuzetno kod pojedinih vrsta granita sitnozrne strukture moguće je da debljina ploča bude i 2cm, ali je ta vrsta kačenja-nošenja ploča znatno skuplja nego klasična sa strane). Kamen, granit ili mermer, mora da zadovoljava propisane standarde, odnosno da prvenstveno zadovolji zahtevane parametre pritisne i savojne čvrstoće. Takođe, treba voditi računa da mermeri vremenom matiraju i gube boju, dok su kod granita boje i politura postojane. Kod klasičnog načina nošenja ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid noseći (a poželjno je da bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je zid od npr. giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i još nije dovoljno eksploatisano u praksi. Ukoliko su noseći delovi na fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao kod skeletne gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija. Najkvalitetniji ankeri i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada mogu biti i od pocinkovanih profila, a poslednjih godina i od aluminijumskih profila. Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od kamena su: kamen d=3cm, vazdušni prostor debljine 2 do 3cm, termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida. Optimalne dimnezije ploča su približno 60×80cm, odnosno površine približno 0,5m2, a težine do 50 kg, i naravno da mogu da budu i manje i veće. U Beogradu su ugrađivane ploče na ventilisanoj fasadi i veličine 105×180cm, što je zahtevalo i specifična rešenja kačenja.
Svakako da su kamene fasade jedan od najskupljih načina završne obrade imajući u vidu dodatne troškove postavljanja izolacije, neophodan visok kvalitet samog kamena, specifičnu težinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta, posebno onda kada se govori o uvoznim mermerima i granitima iz najpoznatijih španskih, italijanskih ili čileanskih kamenoloma. Ali, fasade od kvalitetnog kamena su pogodne za održavanje, tj. održavanje jedva da je potrebno, te su stoga i dobile prigodan pridev – večne. U teške elemente oblaganja ubrajaju se i fasade izrađene od keramičkih ploča i opeke kod kojih se postavljanje vrši oslanjanjem na donju podkonstrukciju, skrivenu u fugama.
I na samom kraju, možemo da zaključimo da vrsta i kvalitet fasade zavise od načina rešavanja problema statičke nosivosti, toplotne i zvučne izolacije, kondenzacije vodene pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema pričvršćivanja, dilatacionih spojnica, otpornosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva. Naravno da su moguće i kombinacije lakih i teških elemenata za oblaganje.
aluminijumska fasada i brisoleji . sistem ALUMIL M50 . objekat Montreal Canada
